Portal je osnovan 2014. godine. Direktor i urednik Dejan Crnomarković.

Projekat ”Prirodni resursi i turistički potencijali Smederevske Palanke” sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka u 2023. godini

Šuma Mikulja (4)

Prema projektu koji je 2009. godine izradila Opština Smederevska Palanka u šumi Mikulja trebalo je da bude izgrađen kompleks kuća evropskih država, u kojima svaka zemlja predstavlja svoje posebnosti i nacionalne simbole. Ovo „evroselo“, u središtu šume, koja se prostire na oko 118 hektara, po tom projektu bilo bi za odmor i relaksaciju, ali i za kreativne radionice, đačke ekskurzije, letnje kampove za mlade, studentske konferencije.

I ambasada Rusije pokazali je veliko interesovanje za ovaj projekat i želju da se među kućama nađe i njihova.

Danas, osam godina kasnije, od Parka evropskog prijateljstva ostao je samo plan detaljne regulacije i lepa zamisao, a šuma, u kojoj je trebalo da bude sagrađen, nekoliko godina unazad postala je izvorište ogreva i zarade mnogobrojnih meštana. Ilegalna, nekontrolisana seča, ogolila je brdo na kom je šuma smeštena, uništila „pluća grada“ i u pitanje dovela opstanak ovog kompleksa.

Mikulja, površine 118 hektara, udaljena je dva kilometra od centra Smederevske Palanke. Šuma je na nadmorskoj visini od 170 do 200 metara i u njoj preovladavaju cer, hrast, ali ima i četinara. Prema pomenutom prostornom planu, u pojedinim zonama je dozvoljena gradnja hotela, ugostiteljskih objekata, sportskih terena, dečjih odmarališta, stacionara, uz uslov da se ne naruši prirodni ambijent. Ambijent nije narušila izgradnja, jer ništa od pomenutih objekata nije napravljeno, već devastiranje šume.

Posečena stabla, sveži panjevi i oni nešto stariji, obavijeni mahovinom, debla „umetrena“ za nošenje, sitno granje, putevi koji inače na tim mestima ne postoje – takvu je sliku zatekla naša ekipa prilikom posete Mikulje. Prema rečima meštanina koji živi u neposrednoj blizini, svakodnevno se odatle odvoze prikolice stabala. On je, sa sekiricom u ruci, došao po granje za potpalu, jer to ostaje iza drvoseča.

Ilegalna seča stabala u ovoj vazdušnoj banji traje decenijama.

Inače, prema Zakonu o šumama, za ilegalno krčenje i pustošenje šuma novčane kazne kreću se od 300.000 do 3.000.000 dinara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.