“Iver koji je pao daleko od klade”

“Iver koji je pao daleko od klade” zove se Dejan Nektarijević i ima nadimak Bombica, koji je dobio po svom ocu, legendarnom doktoru Bombi, koga sam odlično poznavao, i imao čast i zadovoljstvo da često razgovaram, uglavnom o političkim temama.

Doktor Bomba, autentičan po svemu, ličnost koja je obeležila jedan period palanačke Bolnice, ali značajan i na mnogo širem prostoru, bio je opozicionar od prvih dana višestranačkog sistema u Srbiji, istaknuti član, onog, Srpskog pokreta obnove.

Kada bismo se sreli u gradu, voleo je da me zaustavi da razmenimo mišljenja. Bio je izuzetno kritičan prema Slobi i Miri, Šešelju, Tomi, Vučiću, i njihovim kadrovima u Smederevskoj Palanci iz devedesetih godina prošlog veka.

Čak, i kada sam posle jednog saobraćanog udesa, tamo neke devedesete, završio na njegovom odeljenju sa polomljenim nosem, dolazio je svakoga jutra posle redovne vizite, sedao na moj krevet i započinjao razgovor.

Iskreno, poštovao sam i voleo tog jedinstvenog čoveka.

Ostalo mi je u sećanju da je u vreme bombardovanja Srbije, 1999. godine, bio šokiran inicijativom JUL-a i Mirjane Marković da se estradne zvezde bliske toj partiji okupljaju na beogradskim mostovima i pesmom ih “brane” od NATO bombi, a sa posebnim nesimpatijama je govorio o jednom palanačkom pesniku koji je, u okviru iste akcije, recitovao stihove na bini postavljenoj ispred zgrade “Jedinstva”.

Nekako u to vreme razočarao se i u Vuka.

Elem, decenijama poznajem i njegovog mlađeg sina, Bombicu. Sretali smo se, i družili, davnih sedamdesetih, u komšiluku, u krugu zgrade “Voćar”, starog solitera, “Turista” i “Tare”. Išli u iste škole.

Tokom poslednjih tridesetak godina videli smo se svega nekoliko puta, jer je u Palanku retko dolazio posle preseljenja u Beograd.

“Vratio se” uoči poslednjih parlamentarnih izbora kao kandidat za poslanika Srpske napredne stranke za opštinu Smederevska Palanka.

Bombica se u grad svoje mladosti vratio radi vlasti, i gle čuda uspeo je u toj nameri, postao poslanik i predstavlja Palančane u Skupštini Republike Srbije.

U Beogradu je radio kao zubar…

A onda je menjao klešta za fotelju.

Čudan, ali izgleda dobar izbor po njega, jer javno se govori da je radio “na crno” i bio na lošem glasu.

Sa druge strane,njegov izbor za poslanika je velika uvreda građanima Palanke jer su zapravo dobili “staratelja” iz prestonice, a ne svog autentičnog predstavnika u najvišem organu vlasti.

U skladu sa tim, Bombica i predstavlja građane ove opštine u srpskom parlamentu.

Interesuju ga samo plata i vlast.

Mesecima nije progovorio ni reč na sednicama Skupštine Srbije.

Nijednu dobru stvar za žitelje Smederevske Palanke narodni poslanik Bombica nije uradio u svom dosadašnjem mandatu, ali jeste nekoliko izuzetno loših.

Želeći da i na lokalu bude “gazda” mesecima je ostavio Palančane bez ulične rasvete. Pouzdano znam da je bilo dovoljno da reaguje na vreme i dug opštine za struju bio bi reprogramiran bez isključenja uličnog svetla. Ali on je učinio suprotno.

Sledeći potez poslanika Bombice bio je poguban za palanačku Bolnicu, jer je na njeno čelo doveo nesposobnog direktora dr Gorana Bogdanovića, umesto veoma uspešnog dr Periše Jovanovića, i od tada ova zdravstvena ustanova prolazi kroz najlošili period od osnivanja.

Na kraju, pokušaj poslanika Bombice da otera iz Palanke investitora koji je na Palanačkom kiseljaku planirao da sagradi Sportsko-rekreativni centar u kome bi posao dobilo oko 150 ljudi, zaista je teško prokomentarisati pristojnim rečima.

Jasno je da mu odgovara što lošije stanje u Smederevskoj Palanci da bi sebe ponudio kao spasioca, pa je nedavno, u svom prvom skupštinskom nastupu pročitao pripremljeni tekst u kome nema ni reči o potrebama Palančana, već se “bavio” isključivo lokalnom vlašću.

Mudri poslanik izmislio je “toplu vodu”…

U Srbiji, na žalost građana, već dugo nema uspešne vlasti ni na jednom nivou.

No, mora se priznati da Bombici “idu na ruku” nagomilani problemi sa kojima se suočava lokalna samouprava u Smederevskoj Palanci. Nije tajna da ova opština već više od dve decenije tavori, tone u siromaštvo, sa ugašenom privredom i skoro nevidljivom perspektivom.

Pitanje je zašto Bombica, kao poslanik, nije učinio bar korak da se nešto promeni?

Ako ništa drugo, papreno je profitirao, i do sada u Skupštini primio milione dinara, da bi doprineo napretku ove opštine.

Zato tvrdim da na predstojećim izborima, u palanačkoj priči, nema mesta za Bombicu i par njegovih najbližih naprednih drugara.

Neće Palančani da glasaju za to društvo.

“Neki dan” su glasali za Vučića, a dobili Bombicu i Bogdanovića.

Ovoga puta izbori su lokalni i glasaće se za poznanike i komšije sa imenom i prezimenom, a ne za skrivene kandidate.

Naravno da ne mislim da će na partijskim listama biti samo najbolji, najsposobniji i najobrazovaniji Palančani. Biće tu svega i svačega.

Ali, načuo sam i neka imena koja obećavaju.

Verovatno bi i šanse palanačkih Naprednjaka, s obzirom na veliki broj članova, značajno porasle da ih predvode osobe sa integritetom.

Baš zbog integriteta, važno je podsetiti poslanika na pitanje koje mu je postavljeno pre nekoliko meseci prilikom protesta koji je SNS organizovao u centru grada (ulična rasveta), o njegovom, eventualnom, učešću u tragičnom događaju koji se zbio 7. maja 1983. godine u jednom voćnjaku u Selevcu?

O tom događaju pojavilo se i nekoliko komentara na društvenim mrežama, uz veoma ozbiljne optužbe na račun osobe koja je tema ovog teksta.

Istraživali smo i došli do zvaničnih dokumenata iz kojih se vidi da tada niko nije okrivljen za tragičnu smrt mladića koji je pronađen sa povredama na licu, i telu.

Slučaj je rasvetljen i stavljen ad akta, ali…

Neki ljudi misle da je istina zataškana.

Da li je?