Patrijarh srpski, g. Irinej osveštao Parohijski dom u Azanji: ORDEN SVETOG SAVE ZA VELIKU ZADUŽBINARKU

– Prof. dr Radmili Milentijević visoko priznanje SPC uručeno na njen 84. rođendan, a za  nesebičnu darežljivost ispoljenu prema svom narodu

 

Dve neizmerne radosti u jednom danu doživela je prof. dr Radmila Milentijević. Na Svetu Petku osveštan je Parohijski dom u porti azanjske crkve Svetih Besrebrenika Kozme i Damjana, jedne od nekoliko njenih zadužbina u rodnom kraju i uručeno joj visoko priznanje Srpske Pravoslavne Crkve – Orden  Svetog Save  II reda. Sve se to dešavalo na 84. rođendan ove zadužbinarke i u prisustvu velikodostojnika SPC, sveštenstva, uglednika iz javnog i političkog života i verujućih ljudi.

Veličanstven čin osvećenja obavili su  Njegova svetost patrijarh srpski, g. Irinej i Njegovo preosveštenstvo vladika šumadijski g. Jovan, uz sasluženje sveštenika Jaseničkog namesništva i pojanje crkvenog  hora.  Bila su tu i dva  srpska pravoslavna sveštenika iz rumunskog mesta Rešice koji su svojim prisustvom udostojili ovu svečanost i istovremeno iskazali svu zahvalnost prof. dr Radmili Milentijević, koja je u njihovom mestu sagradila Kulturni centar i Parohijski dom.

Patrijarh je u svojoj smernoj besedi istakao da zadužbinarstvo u srpskom narodu ima dugu tradiciju i da je njegovoj obnovi poslednjih godina veliki doprinos dala i prof. dr Radmila Milentijević, koja je kao ličnu pomoć svom narodu u Srbiji, Republici Srpskoj, SAD, Francuskoj i Rumuniji izdvojila preko milion i po dolara. Podugačak je spisak onih koji su primili njene darove, među kojima su SANU, Crkva Svetog Save na Vračaru, Saborna crkva u Beogradu, Saborna crkva Svetog Save u Njujorku, manastir Hilandar i dr.

-Velika dela prate nas, ne samo u ovom nego i u budućem životu – rekao je patrijarh srpski g. Irinej. – I sve što činimo Crkvi, ne činimo samo njoj, već i Bogu, a kad činimo Bogu, činimo i narodu, a najviše sebi. Na ovaj svet dolazimo bez ičega, kao nemoćne bebe, a odlazimo skrštenih ruku, a ono što ostaje – to su dela. Ona su besmrtna, ona nas prate u  realnom životu, ona nas prate i u budućem životu za koji mi, ne samo da verujemo, nego sigurno znamo da je to reč Hristova, da je to reč Božija, a reč Božija nije prazna, već je istinita. To je ono čime ćemo izaći pred lice Božije. Neće nas pitati koliko smo fabrika napravili, koliko smo novca imali u bankama, ali će Gospod Bog u našu životnu knjigu zapisati šta smo imali i šta smo učinili, a to su naša dela, koja će nas opravdati ili, ne daj Bože, osuditi za nešto ako nije bilo po volji Božijoj.

U nastavku je dodao:

-Danas, Bogu hvala, na našu i veliku  radost, osveštasmo ovaj  divan dom. On će služiti vama braćo i sestre, crkvi Hristovoj, crkvi Svetosavskoj, ovde će se okupljati vaša deca za praznike, o Svetom Savi, o  Božiću, o Vaskrsu, i o drugim velikim praznicima. Život bez  dela hrišćanskih, bez vere i Crkve, to je prazan život. Hvala sestri, gospođi Radmili kojoj je Gospod dao da njenim trudom i njenim radom, stekne malo nekog dobra, ali dobra da uživa u njima i sa njima, da podigne ovako divnu građevinu, da pomogne manastiru Nikolje, Crkvi u Nišu, građevini Konstantina i Jelene i da ne pominjem druga mesta, koja su osetila pomoć sestre Radmile. Svaka naša reč je mala i prazna, nedovoljna da zahvalimo, sva ta naša zahvalnost je samo simbolika onoga što će Gospod učiniti onima koji ga vole i ljube i koji čine dobra imovinska dela. Onda znamo za šta živimo, šta smo uradili i šta smo učinili  u slavu Božiju i za naše dobro. Hvala i neka Bog blagoslovi ovaj dom.

Patrijarh je potom rekao da je, na predlog oca Petra Lukića, koji je dobro osetio sestra Radmilinu zadužbinsku ruku i koji je predložio Sinodu, a Sinod rado prihvatio da je  odlikuje Ordenom Svetog Save II reda.

-Na moj predlog, a po odluci Svetog sinoda, patrijarh srpski i Sveti Sinod  dodelio je gospođi Radmili Milentijević, profesoru iz Njujorka visoko odlikovanje SPC – Orden Svetog Save II stepena za delatnu ljubav prema  svetoj majci Crkvi, naročito pokazanim njenim nesebičnim davanjem, humanitarnom pomoći institucijama kako u Arhiepiskopiji Beogradsko-karlovačkoj, tako i u drugim eparhijama u otadžbini i rasejanju – saopštio je otac Petar Lukić.

Patrijarh je potom kazao da je ovo najveće odlikovanje koje Crkva daje svojim vernicima i objasnio da se Orden Svetog Save prvog stepena daje državnicima, carevima, kraljevima, a ovaj najzaslužnijim vernicima.

-Evo da sa nekoliko reči, a nema reči za dubinu osećanja, Vaša svetosti, Vaše preosveštenstvo, časni oci i dragi gosti i ostali, dragi moji Azanjci i Vlaškodolci i Grčani, ovo je veliki dar za mene, Gospod vidi i njemu hvala – kazala je prof. dr Radmila Milentijević primajući visoko odlikovanje SPC. – Hoću da vam kažem da sam podigla ovo zdanje sa namerom da posluži kao crkvena zadužbina, ali zadužbina po tradiciji Nemanjića, po tradiciji naše istorije. Sve te zadužbine naše istorije, kazuju ko smo i šta smo. Želja mi je da produžite tu tradiciju, da ovo postane jedna košnica, gde ćete da sabirate, da učite lekcije naše duhovnosti, naše pravoslavne vere, naše Svetosavske vere, a znači da se obrazujete, da čitate, da se bogatite znanjem, jer Sv. Sava je bio naš prosvetitelj, ali i učitelj, veliki učitelj za svoje doba, on je uz crkve stvarao i škole da se čita, da se uči, da se znanjem jedino može ići napred.

Prof. dr Radmila Milentijević je potom rekla da ovo zdanje treba da bude košnica u kojoj će da se razvija duhovni i kulturni život, foklor, tradicija, da se zna šta je naš identitet, šta znači biti Srbin.

-Ja živim u dijaspori – nastavila je – danas mi je rođendan. – Osamdeset četiri godine mi je, a 62 godine živim u Americi, ali svaki moj prijatelj Amerikanac i Amerika znaju da sam Srpkinja, iz sela Azanja, pravoslavne svetosavske hrišćanske vere. Ja želim da se ovde okupljate u miru i slozi, da gradite svoju budućnost, jer mi smo srpski narod koji zna svoj identitet, svoje korene, svoju istoriju, tradiciju, svoj jezik. Čuvajte srpski jezik, ćirilično pismo, čuvajte sve ono što je srpsko i pravoslavno.

Prof. dr Radmila Milentijević je najavila da će na Badnje veče u Parohijski dom, odnosno njenu zadužbinu biti unet badnjak i da će tada lično nagraditi majke sa više dece, želeći i na taj način da podstakne rađanje. Posle osvećenja zadužbine, patrijarh srpski, g. Irinej posetio je Vlaški Do.

Treba reći da je ovo prva poseta jednog srpskog patrijarha u istoriji Azanje.

 

Dragoljub Janojlić