Predavanje prof. dr Mila Lompara u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci: DUH KOLONIJE I PRINCIP SAMOPORICANjA
-Predavanje, organizovano ličnim zalaganjem direktora ove ustanove, Stevana Martinovića, predstavlja prvorazredni kulturni događaj
Predavanje Mila Lompara, poznatog profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, opravdalo je zaista veliko interesovanje posetilaca palanačkog Narodnog muzeja, koji su bili svedoci istinskog intelektualnog suočavanja sa krizom kulturnog i političkog identiteta savremene Srbije.
Prema profesoru Lomparu, uprkos razlikama koje proističu iz drugačijih epohalnih sklopova u kojima se razvijala, srpska kultura se ipak može odrediti na osnovu nekoliko jedinstvenih konstruktivnih momenata, koji se u brojnim retušeima, određenim istorijskim i društvenim konstelacijama, javljaju tokom celokupne povesti našeg naroda.
Ovaj jedinstveni kulturni identitet, koji se formira u refleksiji i borbi sa istorijskim prilikama, međutim, ugrožen je, od sredine prošlog veka, najpre spoljašnjim poricanjem njegove autentičnosti – a zatim i, mnogo opasnijim, „duhom samoporicanja“, koji marginalizuje našu kulturu, društvenu i političku misao. Posle Drugog svetskog rata, prema Lomparu, zahvaljujući novoj ideologiji internacionalizma, i „strahu“ novih vlasti od srpske hegemonije u jugoslovenskoj zajednici, počinje dugotrajno poricanje tradicionalnog srpskog kulturnog bića, koje u naše vreme rezultira samoporicanjem nacionalnih vrednosti i političkog subjektiviteta.
Za razliku od „srbovanja“ kvaziintelektualaca, Lompar je pitanju kulturnog identiteta Srba prišao služeći se jasno obrazloženim naučnim aparatom, pa njegova knjiga „Duh samoporicanja“, koja je bila osnov za predavanje u Narodnom muzeju – pregnantno i jasno izlaže ne samo uspostavljanje ovog autonomnog bića, nego jasno 
pokazuje da je politički diskurs proizvod pomenute kulturne samozasnovanosti. U tom smislu, bez ponovnog uspostavljanja tog identiteta, nije moguće ni na političkom planu valjano braniti nacionalne interese. A koliko je duh samoporicanja posvemašan, pokazuje činjenica, da za razliku od susednih naroda, u srpskom parlamentu više nema ni jedne političke partije koja se zalaže za odbranu nacionalnog bića (nasuprot mantri da „Evropa nema alternativu“).
Predavanje u palanačkom Narodnom muzeju, organizovano ličnim zalaganjem direktora ove ustanove, Stevana Martinovića, nezavisno od toga da li se svi slažu sa Lomparovim stavovima, predstavlja prvorazredni kulturni događaj, koji, kao i svako drugo intelektualno pregnuće takvog formata, iziskuje refleksiju, promišljanje, i dalju debatu.
Vladimir Đurđević