Zanimljiv životni put Bojana Stolića Smederevca zaposlenog u Smederevskoj Palanci: RAD U „MAKSIJU“ HOBI – SLIKARSTVO ŽIVOT I POSAO

-Iz prvog pokušaja nisam uspeo da upišem Akademiju, pa sam upisao Višu politehničku školu u Beogradu, ali moj cilj je i dalje bila Akademija – priča naš sagovornik

 

Zanimljiva je životna biografija, a tek „životne staze“ tridesetpetogodišnjeg Bojana Stolića rođenog Smederevca, koji živi i radi u Smederevskoj Palanci.

Palančani ga znaju kao, uvek ljubaznog i nasmejanog, radnika „Maksija“, a njegova životna priča je umetnost, konkretnije slikarstvo.

Počeo je kao klinac crtajući dedinu duboku cipelu i do dana današnjeg ostao zaljubljen u slikarsko platno.

-Imajući u vidu da sam potekao iz skromne domaćinske porodice, a da su mi preci bili prosvetari i lekari, težio sam da što viŠe postignem u životu i ostvarim se i u druŠtvu kao umetnik – kaže Stolić. – Za umetničko obrazovanje sam se spremao još od osnovne škole kod Selimira JovanoviĆa – Seleta istaknutog smederevskog vajara i profesora. Školu za dizajn sam upisao iz drugog puta 1995. godine u Beogradu i to direktno drugu godinu, uz polaganje diferencijalnih predmeta. Putovao sam u školu svakoga dana iz Smedereva i završio je sa odličnim uspehom.

Posle srednje škole logičan put našeg sagovornika bio je Fakultet likovnih umetnosti, odsek slikarstvo, ali…

-Iz prvog pokušaja nisam uspeo da upišem Akademiju, pa sam upisao Višu politehničku školu u Beogradu, ali moj cilj je i dalje bila Akademija – ističe Stolić.

Trebalo je obezbediti i novac za svakodnevni život pa se pred ambicioznog mladića isprečila dilema školovanje ili posao.

– Nisam imao prihoda tako da sam odabrao posao – kaže Stolić. – Posle nekoliko neuspešnih pokušaja polaganja prijemnog ispita, morao sam da se zaposlim i to se dogodilo 2004. godine kada sam počeo da radim u „Maksiju“ u Beogradu.

U međuvremenu, uporedo sa poslom, pokušao je da završi i Višu umetničku školu, ali nije išlo.

U svojoj umetničkoj biografiji Stolić ima učešće na Grafičkoj koloniji u Smederevu. Izlagao je uglavnom u rodnom gradu. Veliki je ljubitelj muzike, svira usnu harmoniku i nastupao je sa mnogim bendovima koji su gostovali u Smederevu.

„Život piše romane“, a životna priča Bojana Stolića baš je za knjigu. Umetnik i trgovac u jednom biću…

Ipak, slikarstvo je njegov životni put. Okušao se u mnogim tehnikama. Radovi koji se mogu videti na njegovoj fejsbuk stranici zaslužuju pažnju i respekt.

-Što se tiče materijala i tehnika, skoro sve sam do sada probao, od vajanja u glini, duboreza, grafike, pastela, uljanih boja, pirografije, brušenja stakla, slikanja murala, ikona… – naglašava Stolić. – Sudbina me je dovela u Smederevsku Palanku gde radim, živim i stvaram. Mogao bih da kažem: „Maksi“ mi je hobi, a slikarstvo život i posao.

 

Dejan Crnomarković