Projekat Udruženja žena „Femina“ uz podršku UNDP i Vlade Japana: USPEŠNO ORGANIZOVANA ČETIRI SEMINARA
Edukativna komponenta projekta „Jačanje lokalnih kapaciteta da odgovori na potrebe žena u vanrednim situacijama“ obuhvatila je četiri seminara koji su realizovani u periodu avgust-septembar. Tri seminara bila su posvećena sticanju znanja o pružanju psihosocijalne podrške u vanrednim situacijama, dok je jedan bio posvećen angažovanju volontera u vanrednim situacijama.
Ciklus seminara o psihosocijalnoj podršci podrazumevao je sledeće seminare: „Psihosocijalna podrška ženama u vanrednim situacijama“, „Vanredne situacije kao faktor rizika za povećanje nasilja nad ženama“ i „Psihologija u zajednici i vanredne životne okolnosti“, a tema četvrtog seminara je bila „Koordinacija volontera/ki u vanrednim situacijama sa osvrtom na rodni aspekt“.
Važnost tema vezanih za psihosocijalnu podršku ogleda se u tome što ovaj vid podrške podrazumeva podršku emocijama ljudi u vanrednim situacijama, budući da ovakvi krizni događaji, kada se ljudi suočavaju sa različitim vrstama gubitaka, izazivaju različite reakcije i ostavljaju negativne posledice na psihičko i fizičko zdravlje preživelih. S druge strane, psihosocijalna podrška često ostane na marginama u takvim situacijama, jer je u fokusu fizičko spašavanje i zbrinjavanje ugroženih osoba. Važnost ove teme se ogleda i u tome što psihosocijalnu podršku mogu da pružaju i neprofesionalci, ali pod uslovom da su za to obučeni. Takođe, psihosocijalna podrška potrebna je ženama i u slučaju da budu izložene muškom nasilju, a vanredne situacije upravo pogoduju eskalaciji nasilja. Na to je eksplicitno ukazao i UNDP u svojim izveštajima ističući da se radi pre svega o partnerskom i seksualnom nasilju. Da bi se pružila adekvatna psihosocijalna podrška bitno je prepoznavanje nasilja, razumevanje mehanizama nasilja i znanja o načinu na koji treba pristupiti ovom problemu.
Upravo jedan od osnovnih koncepata psihologije u zajednici, grani psihologije, je taj da pored profesionalaca i obučeni neprofesionalci mogu uspešno da pruže psihosocijalnu podršku i pomoć i da tako budu dragoceni u katastrofama. Seminar posvećen ovoj temi je polaznicama omogućio bolje razumevanje uticaja katastrofa izazvanih ljudskim i prirodnim faktorima, emotivnih reakcija ljudi, i razlika između „uobičajenih“ i patoloških reakcija, i ukazao na posledice po mentalno zdravlje kako preživelih, tako pomagača. Važnost ove teme ogleda se u tome što je omogućila razumevanje konteksta u kome se pruža psihosocijalna podrška i ukazala na nužnost intersektorskog pristupa u odogovoru na krizne događaje u zajednici.
To što je jedan seminar posvećen volonterima, u odnosu na tri iz domena psihosocijalne podrške, ni u kom slučaju nije značio da je ova tema manje važna. Štaviše, u svim vanrednim situacijama se nadležne institucije umnogome oslanjaju na rad volontera koji se angažuju za različite poslove. Zbog važnosti volonterskog rada na seminaru je bilo reči o karakteristikama i opštim principima volonterskog rada, pravnom okviru za volontiranje, vrednostima volonterskog rada, kako u smislu masovnosti i univerzalnosti, tako i u smislu ekonomskog i društvenog značaja. Tokom seminara su živo diskutovana iskustva učesnika/ca i u volonterskim angažmanima i u organizovanju volonterskih akcija. Pritom, identifikovani su i najčešći izazovi u radu sa volonterima u vanrednim situacijama i moguća rešenja, a posebno su isticani primeri dobre prakse u radu sa volonterima. Zaključak je da koordinacija volonterima nije nimalo jednostavan i lagan posao kao što se to obično misli. Seminar je upravo imao za cilj da ukaže na to da su za rad sa volonterima potrebna znanja i veštine iz domena volonterskog menadžmenta, pa se pažnja na seminaru posebno posvetila korišćenju raspoloživih resursa za uspešno organizovanje volonterskih akcija, odnosu između volontera/ki i zaposlenih u institucijama koje ih angažuju i uloge koordinatora i supervizora volontera/ki u organizaciji njihovog rada.
Svi održani seminari doprineli su usvajanju novih znanja o osnovama pružanja psihosocijalne podrške, boljem razumevanju potreba ugroženih, ali i pomagačima koji pružaju različite vidove pomoći u kriznim situacijama. S obzirom na to da su seminari bili interaktivni, istovremeno su pružili prostora za razmenu iskustava i mišljenja među polaznicima što je i samim polaznicima bilo veoma važno. Seminari su kod polaznika/ca istovremeno evocirali sećanja na prošlogodišnje poplave i onu iz 1999. godine, podstakli na razmišljanje o vanrednim situacijama uopšte, a zaključak u kome su svi bili saglasni je taj da je neophodno raditi na preventivi.
Za organizatora seminara i nosioca projekta, Udruženje žena „Femina“, svi održani seminari dali su doprinos u unapređenju kontakata sa lokalnim isntitucijama i njihovim predstavnicima (škole, zdravstrvene ustanove, sektor MUP-a za vanredne situacije), omogućili upoznavanje sa stanjem u našoj lokalnoj zajednici kada se radi o kapacitetima za zaštitu i spasavanje, ukazali na nedostatke koji se tiču i samog zakonodavnog okvira u ovoj oblasti. Uvid u situaciju na lokalu će biti potpuniji kada budu obrađeni rezultati anketiranja o iskustvima žena tokom prošlogodišnje poplave, a koje je sprovedeno u gradskom naselju koje je bilo poplavljeno prošle godine.
Svi seminari realizovani su zahvaljujući podršci Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Vlade Japana.
Ana Stojanović
koordinatorka projekta