Da li su beogradski vrapci na broju?

Pred stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije stoji novi izazov: istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu. Tim ornitologa će tokom istraživanja popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji Opštine Stari grad. Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Osim procene brojnosti vrabaca, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar, poljski vrabac i španski vrabac. Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Međutim, zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope. Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad? Šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti?
„Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kao što su: dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada.“, kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
DZPPS tokom ove zime prikuplja podatke o brojnosti vrabaca, a kao pomoć građani mogu popuniti kratku anketu o tome gde viđaju vrapce.
Link do ankete:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfZzvCIQcNyd01as2EZa6JECrOH7Ml_cdM_qKhQTcYZGZiUxg/viewform?usp=sf_link