Pismo Vučiću koje je uzdrmalo Srbiju: DRAGI ALEKSANDRE, IDEM TAMO GDE SE VREDNUJE POŠTENjE!
– Blogerka Milijana Barjaktarević i autorka knjige „Pisanje uz vetar“, najavila je na svom Fejsbuk profilu odlazak iz zemlje, a razlozi zbog kojih je to odlučila uzdrmali su društvene mreže
„E pa dragi Aleksandre, došao je i taj trenutak, pa reko’ da te obavestim, da odlazim iz zemlje. Prvo On, pa ja, pa deca. Kako to obično biva… Ne znam koliko ti je važno gde idemo ali će to svakako biti zemlja u kojoj se vrednuje rad, ceni poštenje, drži do obrazovanja i u kojoj ima reda i zakona“, počela je svoje pismo Milijana.
Kako dalje navodi, oni nisu više izdržali, svako po 44 godine, vaspitani na pionirskoj zapovesti, u duhu Božjih zapovesti, odrasli na srpskim rekama, planinama, istoriji i običajima, nisu se snašli.
„Mislili smo da ne moramo da budemo partijski ljudi da bismo mogli da preživimo. Mislili smo da ne moramo da dajemo reket da nas ne bi opelješio svaki ljigavi inspektor. Mislili smo da ćemo poštenim radom sa dve plate moći da hranimo decu. Nismo mislili da ćemo čekati sniženja u seknd-hend šopovima da se obučemo“, nastavlja Milijana.
Kako kaže, nisu mislili da će stručnim usavršavanjem kupovati hranu na odloženo, dok im na kraj pameti nije bilo da će diplome moći da se kupe.
„Ni na kraj pameti da nećemo moći da pozivamo ljude u goste jer nećemo imati čime da ih dočekamo. Ni u ludilu nismo mislili da treba da pijemo antidepresive da bi nam život bio podnošljiviji. A kamoli da treba da se svađamo i rastajemo zbog para. Zašto, ako se zbog para nismo ni uzeli?“, pita se Milijana.
Niz pitanja se nastavlja i zašto još jedna srpska porodica da ode u beli svet, kada su im pradede rođene ovde, radili ovde, ginuli i nadali se, pita se ona.
„Zašto, dragi Aleksandre, da u ovim godinama idemo na kurs stranog jezika, kad volimo svoj? Zašto da rasplačem majku i da joj obećam da ćemo se viđati na skajpu? Zašto bre da ne miriše behar ovaj meni, sarma i pečena roga?Molim te samo da mi kažeš zašto, jer zaslužujem od tebe bar toliko, jer nikad ni žvaku ukrala nisam, jer čitam srpske pisce, slušam srpske pesme, jedem srpsku hranu, volim srpske slikare i naučnike. I molim te samo još, ako možeš, da mi objasniš kako onda to, od mene, srpske unuke, ćerke i majke, da moja deca jedva čekaju da odu odavde?“, pita se blogerka.
(Preuzeto. Kurir.rs)
Pored prezimena Vučić, da je stavila bar nekoliko tačaka, ako već nije htela da nabrajala. Za smrt pacijenta nije samo gorbara kriv; doduše Vučić je pre ovoga u raznim vlastima bio asistent, pomoćni radnik…, baš kao što su i drugi.
Na kraju: iz Srbije se odlazi, zbog beznađa, još od devedesetih. U jednom trenutku bi i bljesak nade; al’ kao i svaki bljesak. A posle bljeska mrak je vazda jači, sablasniji… A krivci za taj mrak se znaju. Ni mi građani nismo nevini. Kao ni za ovo danas.