U susret jubileju firme „Radojković i sinovi“ u Kusatku: SLOGA BIZNIS RAZGRANAVA

-Radoslav Rade Radojković ima četiri decenije iskustva u izradi kamina, a razmišlja i o novim programima, pored ostalog, o proizvodnji pilula za omekšavanje vode u termoelektranama

 

Kusadak je trajno u srpsku istoriju uveo Miloje Popović –Đak, a u vode privatnog biznisa Radoslav Rade Radojković. Prvi je tragični vođa Đakove bune protiv samovolje kneza Miloša Obrenovića, a drugi vlasnik firme „Radojković i sinovi“ koji ponosno nosi nadimak Kamin. Idućeg leta navršava se 25 godina od  osnivanja radionice za izradu  kamina koja je u međuvremenu proširila proizvodni program i tržište.

Začetnik ovog privatnog biznisa, pre nego što se osamostalio, radio je u mladenovačkom „Kosmaju“. Tu je proveo skoro dve decenije, „ispekao zanat“ i od  nekvalifikovanog dogurao do visokokvalifikovanog radnika i šefa proizvodnje. Posvećujući se poslu i zanatu postao je „doktor“ za kamine, ali je pokazao da to što zna da napravi, ume dobro i da proda.

-Sam sam sebi 1992. godine dao zadatak da osnujem privatno preduzeće – priča nam Radoslav Rade Radojković.- Što sam naumio, to sam i učinio, samo se kajem što nisam i ranije ušao u privatni biznis. U posao sam uveo i svoje sinove Željka i Žikicu, koji su  završili više škole. Od prvog dana uspešno poslujemo i deo svoje proizvodnje plasiramo i u inostranstvu. Izrađujemo prvenstveno kamine po patentu koji sam 1981. godine zaštitio u  merodavnoj i ovlašćenoj ustanovi. Osim toga, pružamo kompletnu uslugu kad je reč o mermeru, počev od izrade stepeništa, montaže pultova i šankova, do oblaganja bazena, fasada zgrada itd. Naša proizvodnja uglavnom je vezana za kamen kao materijal.

Privatni biznis započeo je na očevini. Posle deset godina, pošto se posao stalno uvećavao, razmišljao je o novim i neophodnim potezima, pa tako i o sopstvenim salonima, a sve u cilju bržeg plasmana svojih proizvoda. Nedaleko od porodične kuće kupio je plac i na njemu sagradio halu, menzu, izložbeni i kancelarijski prostor.

-Nedavno sam u Beogradu kupio firmu u kojoj realizujemo isti proizvodni program kao i u Kusatku – iznosi ovaj preduzetnik.- U Beogradu smo, mogu reći, više nego ovde, u selu. Razmišljam da uvedem još neki program. Trudiću se da taj cilj ostvarim već u tekućoj godini. Odlučio sam se opet za proizvodnju, ali koja neće biti vezana za kamen kao osnovni materijal. Tome ću svakako priključiti i nešto što je u domenu usluga.

Radojković ne taji da razmišlja o proizvodnji pilula za omekšavanje vode u termoelektranama. O tome upravo pregovara s partnerom u Italiji, a uspostavlja kontakt i sa proizvođačem opreme u Nemačkoj. Drugi pravac razmišljanja ide ka tome da podigne hladnjaču za lagerovanje i čuvanje voća.

Na ruku mu ide i to što mu višečlana porodica funkcioniše kao švajcarski sat. Sinovi su oženjeni i ima pet unuka: jedan završava Geodetsku školu u Beogradu, drugi se osposobljava za dijagnostiku kvarova na motornim vozilima, treći je u trećem razredu Poljoprivredne škole u Svilajncu – odsek veterina, četvrti unuk je takođe na školovanju u Svilajncu, a peti je u četvrtom osmoljetke. Obe snahe su zaposlene: Maja je apotekarica u Mladenovcu, a Marina vodi sopstvenu trgovinu u Kusatku.

-Vikendom je cela porodica na okupu, ručamo za jednim stolom, a svi zajedno ispijamo i prvu jutarnju kafu – predočava naš sabesednik.- Zadržali smo i neophodnu radnu disciplinu u radionici. U njoj smo prema potrebama posla i trudimo se da održimo dogovorene rokove i naše poslovne partnere. Poštujemo radno vreme u letnjem periodu, a preko zime koliko nam to uslovi dozvoljavaju. Naša tehnologija je takva da ne trpi ekstremno niske temperature, s obzirom da u proizvodnom procesu koristimo i vodu.

Kamini sa zaštitnim znakom „Radojković i sinovi“ krase poslovne i druge prostore širom Evrope. U nekadašnjoj Jugoslaviji ne postoji grad u kome nije ugrađen bar jedan kamin iz Kusatka. Mnogi su plasirani i u selima. Što se inostranstva tiče, ima ih u Grčkoj, Italiji, Holandiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Rusiji…

-Sarađivao sam sa veliki jugoslovenskim izvoznim firmama – napominje Radojković.- Posebno su bile berićetne godine poslednje decenije prošlog veka. Na nagovor poslovnih partnera, preciznije izvoznika, u vreme embarga, otvorio sam firmu u Rumuniji. Iz Rešica sam direktno izvozio za Rusiju. Posao je cvetao, a plasirao sam skoro 5.000  gusanih ložišta za kamine. Sada više radim za firme, uglavnom one koje se bave građevinom, gde izvodimo radove na stepeništima, oblažemo fasade, pravimo ivičnjake i to najvećim delom u Beogradu.

Do pre desetak godina dobro su, što se plasmana tiče, išli kamini a sad se više radi na enterijeru stambenih i drugih zgrada.  „Radojković i sinovi“ više su orijentisani na strano nego na domaće tržište. Tako zapovedaju zakoni ekonomije i biznisa. Firma ima „svog čoveka“ u Austriji koji se brine za nove poslove. Koristi se u tom pogledu  i internet. U svemu tome dosta pogoduje i stečena reputacija. Jer, Radoslav Rade Radojković u ovom poslu ima bogato iskustvo, samo u izradi kamina skoro 40 godina. Reference igraju veliku ulogu u svemu ovome, posebno izvedeni radovi u preko četrdesetak ambasada u Beogradu.

Firma „Radojković i sinovi“ se nalazi pred velikim poslom u Institutu Vinča. Tu će njeni  kapaciteti biti angažovani više od godinu dana. Radiće se na tridesetak zgrada. Uporedo će pripremati obeležavanje 25 godina od osnivanja  što mora biti obavljeno „na nivou“ s obzirom da do sada nije slavljena ni jedna godišnjica. Na proslavu će biti pozvano između 200 i 250 poslovnih partnera i saradnika.

D. Janojlić