Pokrenuta inicijativa za obnovu Karađorđevog doma u Rači Kragujevačkoj: RANjENO LICE STAROG LEPOTANA

-Lokalna samouprava traga za održivim rešenjem koje bi ovom zdanju udahnulo novi život

 

U Rači Kragujevačkoj obelodanjena je inicijativa istoričara umetnosti Živojina Andrejića o obnovi Karađorđevog doma. Jedno od najlepših arhitektonskih zdanja na tlu Šumadije podigla je kraljica Marija Karađorđević s nam erom da ono bude zajednička kuća za ratnu siročad. Međutim, zub vremena je učinio svoje, pa je krajnje vreme da se ovaj, prilično oronuli objekat, spase daljeg propadanja.

U Karađorđevom domu, dok nije napravljena nova zgrada, radila je Osnovna škola „Karađorđe“. Danas nije mali broj onih koji misle da đake i njihove nastavnike nije trebalo ni iseljavati iz starog zdanja, jer bi ga prosvetne i druge vlasti kako-tako održavale. Karađorđev dom, posle nemilih dešavanja na Kosovu i Metohiji , sve do skoro je bio zajednička kuća za mnoga izbegla i prognana lica.

Ozvaničenju ideje o obnovi Karađorđevog doma, primećeno je, prisustvovao je mali broj Račana, a većinu su činili učesnici i gosti naučnog skupa „Živojin Andrejić – multidisciplinarnost danas“. Andrejić je, u kraćem obraćanju prisutnima, izneo da je Karađorđev dom, pored ostalog,  u loše stanje dospeo kada je, u velikoj humanitarnoj akciji, poslužio za smeštaj onima koji su silom prilika bili prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta na Kosmetu.

-Kao što smo prilikom promocije moje knjige o srpskom Voždu, a povodom  200. godišnjice Prvog srpskog ustanka, pokrenuli inicijativu da mu se u rodnom Viševcu podigne spomenik, tako i sada kada se kod  nas održava jedan naučni skup, obelodanjujemo predlog da se počne sa obnovom Karađorđevog doma – kazao je Živojin Andrejić.-Doduše, ovakvu inici9jativu trebalo je pokrenuti i pre nego što su se u ovaj objekat izbegli izgnanici sa Kosova i Metohije. Dom je u ovo stanje došao i zbog toga što posle preseljenja đaka i nastavnika u novu zgradu nije imao „gazdu“. Sada smo pred velikim poslom: treba naći sredstva, izraditi projekte i ući u rekonstrukciju zgrade.

Andrejić je izneo i neke ideje šta bi sve, ako do obnove dođe, moglo da bude u Karađorđevom domu. Rekao je da bi se tu mogla useliti biblioteka, ali da bi u   odajama Doma mogla da radi Letnja škola za decu dijaspore.

Ideju je svesrdno podržao i predsednik Opštine Dragan Stevanović, podvukavši da se svi koji dođu u Raču dive Karađorđevom domu, ali i pitaju zašto je toliko zapušten.

-S toga ga što pre treba obnoviti i udahnuti mu novi život – založio se predsednik Stevanović.-Ovde su do skoro bila smeštena izbegla lica s Kosova i Metohije. Aktuelna a i prethodna vlast se založila da se pitanje smeštaja tih ljudi reši na drugi način, pa je sada ova zgrada „slobodna“. Znamo da su izgnanici ovde živeli u lošim uslovima, jer boljih rešenja nije bilo.  Ovu zgradu podigla je 1932. godine kraljica Marija i ona je trebalo da bude sirotište. U međuvremenu, naročito po završetku Drugog svetskog rata, služila je u različite svrhe. Momentalno nemamo rešenje za ovu građevinu, ali se trudimo da nađemo najbolje moguće. Najgore je da se prepusti zubu  vremena i propadanju. Upravo tragamo za održivim rešenjem, a Rača je, da i to istaknem, prepoznatljiva baš po Karađorđevom domu.

D. Janojlić